Goge BjondinaNa prvi pogled izgleda da Račana i Merlin Monro ništa ne povezuje, ali prvi pogled zna zavarat. Ono što je za svit Merlin Monro, to je za nas Račan. Razlika je samo što je naš, fala Bogu, živ i, Bogu fala, nije legenda. I dok je Merlinka svjetski star koji se smješi sa naslovnih stranica svjetskih časopis, mi, moram priznat, imamo malo slabiji ukus pa se sa gotovo svih naših dnevnih i tjednih tiskovina, da se tako stručno izrazim, smješi lice našeg top modela Ivice. Ali nećemo danas o njemu, jer se slavi 40 obljetnica Merlinkine smrti, a kad se bude slavila njegove, svit će o tome pisat, ali, naravno, želim mu da to bude što kasnije.
Dakle, red je da ja, kao Goge Bjondina, spomenem godišnjicu smrti najpoznatije bjondine nad bjondinama – nezaboravne Merlin Monro. Vidiš šta ti znači bit plavuša. Dok je bila brineta, nikoga na svitu nije bilo briga za nju. Jedino naš Račan ima eto sriću da i ka tako smećkast prolazi, ali neću danas o njemu, neću iako me uvik povuče za jezik. O Merlinki ću danas. Dakle, tako smećkastu niko je nije šljivio dva posto. Ali jedna tubica boje vidite šta je napravila. E sad je pitanje je li ju je ta tubica plave piture usrećila ili unesrećila. Zavisi kako ko gleda na taj slučaj. Da je ostala brineta, još bi radila na traci u tvornici sritno udana za svog prvog anonimnog muža okružena mnoštvom dičice i unučadi. Niko za nju nebi zna, ali nebi je bilo ni briga, ovako svi smatraju da je bila jadna nesritnica bez ikoga svoga. Minjala je muževe, ljubavnike, a nigdi sriće nije našla. Umrla je sama, bez ljubavi, bez dice, samo sa tri kaplje šanela pet na kušinu. E sad, to vam je to. Zavisi šta ko oće u životu. Neko voli bit anoniman i sritan, a neko, eto, bogat i nesritan. Ali ne mora to uvik bit ni tako. Ja znam puno anonimnih i nesritnih. Ali eto, život ti je čudan za popizdit. Koliko je ružnih žena, a sritnica koje muževi drže ka malo vode na dlanu. I takve žene nije puno briga šta drugi muški kažu – ajme šta je ova ružna ka gabor, nebi je opalija za sve blago ovog svita, nebi je štapon taka. Briga nju. Ona ima svoga jednog dragog koji je rado i redovno opaljiva, i to joj je dosta. A vidiš ove nesritne Merlinke. Svi su govorili – joj da mi ju je opalit. Cili muški normalni zdravi svit tija se nać u njenoj postelji, ali eto nije imala onog jednog koji ju je tija opaljivat cili život. Svak bi je iskoristija i bacija ka štracu. Pogotovo je bila osjetljiva na one Kenedijeve. Zaljubila se u tadašnjeg predsjednika Đžona Kenedija koji se uvalija među njena bedra, ali nije tija ostavit svoju brižnu ženicu Žaklinu, za koju se posli tek pokazalo kakva je bezobraznica. Ja mislin da je on bija živ da bi sigurno reka da je gora kurbetina od Merlinke. Bidna Merlinka se bar nije okoristila od nikoga, a pogotovo ne od njega i njegovog brata Roberta kojeg je isto udomila u svojoj postelji nebi li se utješila i nadomistila njim upražnjeno bratovo misto. A jesi vidija Žakline, lukavice i prepredenice, ko bi se to od nje nada. Nije joj bilo dosta šta je bila žena predsjednika sa pozamašnom svotom love na računu, nego se posli udala za onog multimilijardera Onazisa koji se obogatija švercom cigara. Taj je Onazis zbog nje ostavija svoju dugogodišnju ljubavnicu Mariju Kalas koju nije tija oženit nego ju je samo vuka po jahti deset godina bez veze obećajući joj ovo i ono, a kad se pojavila Žaklina, šutnija ju je nogom isto ka šta je Đžon svojevremeno šutnija Merlinku. I to sve zbog Žakline. E, tu vidiš sad naizgle pada u vodu sva ona teorija o plavušama i njihovoj apsalutnoj moći i prevlasti. Ali da li je baš tako, vidićemo. More bit, a i ne mora. Žaklina je bila crnka i uspila je uvatit dva najveća moćnika svog vrimene. I ne samo uvatit, nego i natirat ih u brak. E, alal joj vire, svaka joj čast. Stvarno je maherica. Žena danas teško i smetlara (za koji ja držim da je častan posa, nemojte me krivo svatit) utira u brak, a ona utirala predsjednika i milijardera. I tako se Merlinka ubila zbog Kenedija, a Marija umrla od tuge za Onazisom. A ža mi je i te Marije, kako ju je taj Onazis upropastija i spizdija. Da mi je bilo imat njen glas i pivat ka ona, jebalo bi se mene za Onazisa. A ona žensko ka žensko, kad ju je on ostavija, više od tuge nije mogla guknit dok nije svisnila totalno. Ali ni on ni žena mu Žaklina nisu posli imal sriće. Platija je Onazis svoje. Jer nemoš ti na tuđoj nesrići gradit svoju sriću. Znate šta je ona njemu radila .Sad ću van reć ako niste znali Ona bi uzela od Onazisa kreditnu karticu, otišla u butike kupovat robu, ali robu nebi uzela već novce, a ženama u butiku bi dala proviziju za tu sitnu prevaricu. Znači, uzela bi love koliko je nabavna cjena robe, a Onazis bi plaća punu cjenu. Lukavica jedna, jesi vidija ti nje. Ona bi se kod nas na tržištu odlično snašla. Pogotovo u pretvorbama. Kažu da mu je na taj nečin zdigla love i love. Nije njoj bilo dosta imat neke glupe štrace, elitnu garderobu. Žena je tila imat svoj keš pošto je nakon Đžonove smrti izgubila neka prava na njegovu imovinu pa je to tila nadoknadit prije nego Onazis odapne. Eto vidite. Ko bi se nada da je bila takva prepredenica i peškaruša. E sad, komparirajući je sa njom, Merlinka je zaista bila dama, ma šta govorili o njoj. A govorili su svašta. Da je ljubit se s njom bilo ka ljubit se s Hitlerom, to je reka oni Toni Kurtis koji je očito prije prova kako se to ljubit s Hitlerom. Bili Vajdler je reka da ima granitna prsa i mozak poput švicarskog sira, a njen muž Artur Miler reka je da bi bilo lipo da imaju dite lipo na mater, a pametno na oca, ali ne daj bože da se Bog poigra pa da ispadne obrnuto. I on je očito bija ljubomoran šta su ljudi više volili Merlinku gledat nego njega čitat. I tako dok su je jedni gadili da je glupa falša platinasta plavuša bez mozga i talenta, drugi su joj se divili. Sad, bilo kako bilo, mogu zlobnici govorit šta oće, ali plavuša je na kraju pobjedila i zlobnike i tamnokosu Žaklinu. I nakon četrdeset godina ljudi je nisu zaboravili. Iz cilog svita pristižu kako bi ostavili cvjetak i uzdisaje na njenom grobu. A crna Žaklina pridobila je eto za života dva najmoćnija muža, ali je Merlinka pridobila srce naroda za vječnost. Dakle, plavuša je ipak pobjedila. Sićan se kako je ona ono pivala vojnicima na fronti: “Maj hart bilongs tu dedi” i “Hepi brzdej mister prezident.” I ja bi volila tako pivat našima, ali kako ću sad kad je Željka ministrica odbrane, ispalo bi nekako da san lezbača, a to mi je onda bez veze. Da plavuša piva tamnokosoj, ma ajde, nije to to.