Dok ti jedni u državi daju sebi šakom i kapom u isto vrime uvjeravaju i poučavaju druge kako preživit od prvog do prvog. Neki ti tako sritnici na čelnim mistima sebi nabijaju toliko posla da je meni tih ljudi prosto žaj. Rade, brate, i side na po pet stolica istovremeno. Ja ne znan zašto se toliko naprežu. Šta ne uzmu malo slobodnog vrimena ili koje radno misto prepuste drugima. Ali neće pa neće. Govore, neka, mi ćemo se žrtvovat za druge tako da se drugi mogu lipo odmarat. Neka bar neko uživa. Za njih bi najbolje rješenje bilo da levitiraju, odnosno da istovremeno mogu sidit na svim tim stolicama. Bilo bi im čisto radi organizacije života lakše. Recimo Račan bi moga u isto vrime razgovarat s Dela Ponte, vodit sjednicu Vlade i doma lipo posli ručka dignit noge na stolić i čitat novine. A i gospodinu Tomčić se žali kako mu nije bilo lako kad je stalno mora dobivat poslove od Hrvatske. Majke ti, zašto bi njegovo privatno poduzeće to moralo sve radit i stalno zarađivat, zašto ne neko drugo?

Kažu da fotelje u uredu ministrice sežu još iz doba Gojka Šuška - jebate, ka da je Šušak Luj XIV. Radoš je bija skromniji: on se pritrpija u staroj Šuškovoj stolici ka da je zna da će uskoro ćaUstvari čudna su ti ta pravila koja tako neki naši čelni ljudi primjenjuju na sebe i druge. Uglavnom ona pravila koja važe za njih ne važe za druge. Odnosno logika je kod nas postala davno jedna vrlo fleksibilna stvar. Moš ovako moš onako, zavisi s koje se strane stvar gleda. A sve se može logički objasnit ako drugi popiju tu tvoju logiku. Dobro, sad sam ovo malo zamrsila, ali objasniću vrlo logično. Željka Antunović, tako, otpustila višak ekipe iz vojske i kaže da ih je samo preustrojila. Sad, ko će ga znat šta bi to za nju triba značit preustroj. Govore, nema love u vojsci za toliko ljudi pa se mora malo stvar očistit, a u isto vrime našla ko će ga znat di, biće, nemojte me uzet zdravo za gotovo, od plaća onih preustrojenih, 300.000 kuna za uređenje vlastitog kabineta. Govori ona, ti preustrojeni su ustvari privilegirani jer će dobivat plaću a neće radit. Eto to je ta naša teško razumljiva logika koju moramo uzet u obzir. Meni je samo žaj da se ona toliko onda pritrgla pa zadržala sva čelna radna mista. Ono u Saboru i Ministarstvu obrane. Ako je bolje bit na čekanju, ne znam zašto sebe nije stavila na čekanje.

Ali kažem vam, kod nas je ta logika vrlo fleksibilna stvar. I nije za svakog ista. Kažu da je namještaj kabineta ministrice bija za popizdit derutan i da seže još iz doba Gojka Šuška. Jebate, to govore ka da govore o namještaju iz doba Luja XIV. Pa nije Gojko Šušak živija u pretprošlom stoljeću. Ali eto kako ministri u nas minjaju stolice triba i to razumit – izderu se. Jer je poznato da u nas svak voli zasist di stigne. I onda, kako kod nas puno više ljudi na takvim mistima sidi nego radi, normalno, stolice se izližu i triba ih zaminit. Ali nije se samo obnovija glavni kabinet, nego i kabinet zamjenika, ured savjetnika, ured tajnice šefice kabineta, ured tajnice zamjenika ministra, plavi salon rapsodije u plavom di se održavaju sastanci i presice, da sad sve ne nabrajam, uglavnom, matematički izračunato 236 kvadrata, a troškovi preuređenja iznosili su ni više ni manje nego 286.268,43 kune brez pdv-a. I to ti nije samo koža prominjena na foteljama, nego i na vratima, a to je isto logično. Znaš, kod nas ti vrata i zidovi imaju uši pa se moraju dobro fudrat, onda koliko je tu nesritnog svita koji uvik nešto traži pa kuca na vrata, onda se vrata izližu. Ali ja mislin da tu ima jedan propust jer bi i zidove tribalo prisvuć u kožu jer i oni imaju uši, no i tome se može doskočit, mislim ako se unutrašnjost prostorije lipo obloži umjetničkim slikama, to je isto dobar izolacijski materijal.

Al neka je sve to tako. Neka je bar nekome lipo na radnom mistu, nek ljudi uživaju, samo se nadan da neće uskoro prominit ministricu jer će onda opet minjat namještaj. Reće novi ministar ili ministrica: To je namještaj još iz doba Željke Antunović. To je tako, a onaj namještaj iz doba Gojka Šuška po meni bi tribalo stavit odma u muzej do namještaja Luja XIV. Jozo Radoš po meni je bija puno skromniji. On se pritrpija sidit na staroj Šuškovoj stolici ka da je zna da će je uskoro morat zaminit. I onda je čovik sigurno sam sebi reka: A ne, jebate, ne ide to tako. Kad se svak brine u ovoj zemlji za svoje stolice, brinuću se i ja za svoju osobnu i državnu. I kako nema drugog ministarstva obrane, stranaka, fala bogu, ima i mogu se množit ka šta se i množe neograničeno. Čovik ti posta čelnik stranke i zasija na glavnu stolicu. Njemu je, ja mislin, bilo jednostavnije jer on nije ima ništa za minjat jer prije njega te stolice nije ni bilo pa si je lipo moga mirne duše kupit novu kakvu on oće, po svom ukusu.

Daklem, nakon Pašalića koji je vrlo živahan i više voli stajat na nogama, pogotovo na koncertima kad se pleše, nego sidit u tamo nekoj kancelariji, dobivamo i novog čelnika stranke koji je, eto, prominija par stolica i sad uvatija najnoviju, a to je naš poznati znalac, političar, šoumen i nogometaš, gospodin Canjuga. Dopizdilo biće čoviku bit predsjednik Dinama. Ustvari ja ne znan ko ga je od tamo potira, ali bolje da je čovik otiša prije nego su ovi demoni i sotone zavladali tim klubom. Neka je čovik živu glavu izvuka. Nakon šta je, dakle, otiša iz kluba i to stojećki podnija, zasija je na stolicu jedne TV postaje i posta naš Oprah odnosno Oprah Canjuga. Međutim nije to baš lako govorit i govorit i morat bit ka stalno nešto zanimljiv, lakše je lipo sidit, bit uglavnom nezanimljiv i šefovat, daleko je to isplativije i cjenjenije.

I tako ti mi sad dobili novog predsjednika stranke Hrvatskih nezavisnih demokrata. To je dosad pitaj Boga koji čelnik stranke nastale od nekadašnjih HDZ-ovaca. Uglavnom ta hobotnica dobiva sve više krakova. Sad ako HDZ-ovoj hobotnici pridodamo onu SDP-ovu pa Liberalnu, jaoj bože. Puste li svi ful crnilo, gotovi smo, zasljepit će nas da ćemo teško više progledat, a već su oni davno počeli puštat malo-pomalo to crnilo a mi svakim danom postajemo sve veći slipci i slipice i teško više možemo razabrat pravo sranje, oprostite stanje stvari. Samo se, eto, nadamo toplo da neće svi minjat namještaj ako već moraju minjat stolice.