Ćiro BlaževićA dobro je rekla moja baba prid sud svita čuda i znamenja. A i oni Nostradamus je to najavija. Neke je stvari eto pogodija, neke na sriću falija. Mislim ono oko smaka svita 2000. godine. To mi je drago da je falija. Ali ovo o čudima i znamenjima bogme svaki se dan potvrđuje da je nekako ka bija u pravu. Vidite vi ovo šta se danas događa, sve sama čuda, i to jedno za drugim. Većinu čuda i čudnih situacija ljudi sami proizvode. Ljudski rod radi takve stvari i dolazi na takve ideje da se čudom nemoš načudit. Evo sad kažu da mi ljudi nosimo gen svinja i da će nas one spasit jer ćemo ubuduće ljudima presađivat svinjske organe. A dobro, živi bili pa i to vidili. Samo da ne počnemo roktat, još nam samo to fali. Neka ćemo eto čuda proizvest i proizvodimo sami, a neka nam stižu, kako kažu, i od dragog Boga. To ti je tako, šta veća kriza veća i čuda. U početku ka ne viruješ, ne viruješ u neke tako nadnaravne pojave i nadnaravna rješenja, a onda ti neke stvari postanu nesvjesno sasvim prihvatljive pa i ti sam počneš tražit pomoć nekih nadnaravnih sila da te izvade iz vražje situacije. Pa pogle ti koliko se samo u zadnje vrime nakotilo tih nekih alternativaca koji mašu rukama, rješavaju probleme i ubiru lovu. Ljudi pod njihovim rukama ciče, plaču, vrište, bacaju se.

Sad će na klupici kraj Ćire sidit pop i kad njegova ekipa primi gol, on bi triba tirat demone Odsad će nogometaši više mavat rukama tirajući zle sile nego nogama tirajući balunIstjerivači demona u Vladi

Ja kad to gledam, ne znam ko je tu normalan. Išla sam i ja kod jednog takvog i tako se malo presavijala, ali ništa mi bogme nije pomoglo. A danas mi govori moja šalturica da ima osjećaj da su joj se u krojačnicu uvukle neke zle sile i da će morat nešto učinit po tom pitanju. Da je stalno bocka igla ka Snjeguljičinu mater, da jon biži konac, da šiva sve u krivo i tako. Ustvari najbolje je da onaj ko nije baš spreman i sposoban za svoj posa sve pripiše zlim silama. Po tome se meni čini, Bože me oprosti, da su ovom našom zemljom baš zavladale. Ali istiraćemo mi to, oćemo. Prije su se ajde nekim vradžbinama uglavnom bavile takozvane vištice, koje su posli bile opako kažnjavane tako šta su ih palili na lomači. A danas smo, fala Bogu, mi žene u mnogo čemu uznapredovale pa nas za jedno malo gatanje neće bar palit. Po katoličkoj vjeri gatanje je grijeh, ali meni se čini da je to gatanje stvarno pizdarija naspram onoga šta ljudi danas jedni drugima rade. Takve dramske zaplete i rasplete koje moš svaki dan pročitat u crnim kronikama normalan čovik ne bi mogla zamislit ni u najcrnjim snovima. I sad ajde, kad je to gatanje na nivou zabave i pizdarija, to je ok. Mislim ono kava, grah, karte i to nema čovika ko to nije prova, i to ne samo žene. Najbolje gatare to su van muški. Kako mi oni znaju pogodit niko ne zna i kako su mi oni život izgatali niko nije. Ali sad su te neke gatarije i nadnaravne pojave uzele toliko zamaha da čovik ne zna šta bi reka. Više nemoš virovat vlastitim očima šta vidiš i vlastitim ušima šta čuješ. Evo samo prošli misec koliko se takvih nadnaravnih pojava ukazalo i pokazalo za koje san čula ili pročitala to je za nevirovat. Prvo neki svit sa sigurnošću tvrdi da je Maksimir godinama stjecište demona i misto di dominiraju sile zla. Govori se da je stadion triba bit blagoslovljen još u prošlom stoljeću, ali nešto se dogodilo krivo pa su takozvani demoni nastavili igrat utakmicu i trčat po maksimirskoj travi do dana današnjeg. No eto srićom Dinamo ima čovika koji ima rješenje za sve, a to je naš Ćiro Blažević koji je spreman uvest duhovnika u klub. On govori da se razumi u te stvari, ali da se u mladosti taman triba zaredit kad se zaljubija u časnu sestru i sve mu palo u vodu. Duhovne strasti zaminija je svjetovnim i eto, a sad kad su ga malo izgleda popustile svjetovne stvari, barem one šta se tiče žena, vratija se čovik rješavanju duhovnih. A to je razumljivo, dođe to s godinama čoviku. On smatra da se crkva mora uključit u nogomet, šta oće reć da će možda sad na rezervnoj klupici sidit pop i kad Ćirina ekipa primi gol, pop bi triba onda tirat demone. Hajdukovci zasad govore da nemaju namjeru slijedit primjer Dinama, ali šta ja znan, ako Dinamu naglo dobro krene, nikad se ne zna. Možda onda i drugi klubovi preuzmu tu formulu. Možda će odsad igrači više mavat rukama tirajući zle sile nego nogama tirajući balun isprid sebe. Nikad ne reci nikad. Jer ko zna di je kraj tim čudima i znamenjima. Neki tako misle da bi najmanje jedan takav istjerivač triba sidit i u vladi, da tamo otira demone koji su se u zadnje vrime namnožili. Bilo bi dobro doduše da svaka stranka ima svoga istjerivača jer onda će svak radit za svoj slučaj. Recimo istjerivač đavola SDP-a istjerivat će vragove iz HDZ-a, ovaj iz HDZ-a iz Liberala i tako. Mislim tako će stvar bit puno jasnija.

Bablje priče

Nedavno je tako neki čovik iz čista mira ubija ženu i ranija njenu rodicu za koju tvrdi da je sotona paklena i da on nije tija ubit svoju ženu nego tu sotonu. Egzorcist nije stiga na vrime i eto dogodilo se zlo. Zatim u jednoj katoličkoj organizaciji koja se zove Opus Dei samokažnjavaju se tako da se ispod robe nosi neka bodljikava žica kao sredstvo pokajanja, a kažu da u ovoj organizaciji ima najviše bogataša i sad ja ne znan je li svi ti bankari ispod svojih besprijekornih odijela nose tu žicu badavicu. Valjda su im zato lica uvik kisela, pogotovo kad ih pitaš za lovu.

O stigmama velečasnog Sudca već se toliko pisalo i toliko se zna da ja tu više neman šta reć. Ustvari, da van buden iskrena, uvik san se bojala demona i sotona, a moja baba ipak mi je prije spavanja ne znan zašto pričala o nekakvim vražjim ženama Momama za koje su one vištice na metli čista pizdarija. Onda mi je i mama pričala kako je njen ujak iša kroz šumu po noći, kad mu je nešto palo na glavu; vratio se potpuno ćelav. I tako iz dana u dan čuješ za tako neke nevjerojatne priče, a da van pravo kažen, ja san toliko pripadnuta od ovoga šta se oko nas događa da ne volin za takve stvari ni čut. Počela san čitat neku knjigu koja govori o nekim tako čudnim pojavama, ali pošto san nježna dušica, čin sam naišla na neko poglavlje o sotonama spljoštenih lica koje vire kroz prozore, bacila san je negdi i sad me je straj uzet u ruke. Nakon ukazanja gospe u Međugorju dosta se čuda, moram priznat, izdogađalo u našoj neposrednoj blizini. U Italiji je proplaka kipić, prekjučer je na jednom staklu otkriven gospin obris i to se, kažu, ne more ničim obrisat. A prije par godina u Splitu se, tvrde neki, ukazala gospa u ulazu zgrade na predjelu koji se zove Brda. Meni se, moram priznat, još nije ništa dosad ukazalo, a toplo se nadam da i neće. Nisan kukavica, ali isto me straj kad je mrak i kad ostanem sama, da isprid mene tako nešto ne iskoči. A žensko sam, Bože moj, a uz to još živin u ovoj zemlji, a kako se eto u zadnje vrime sve to događa nama Hrvatima, nikad se ne zna.