IlustracijaEureka, dobili smo status kandidata. Do kosmosa se stiže za nešto više od 6 minuta, a mi smo potrošili celu deceniju na stizanje pred kapije EU. Sada već sa strepnjom čekamo decembar i novu dramu oko dobijanja datuma početka pregovora.

Ovi što mrze Evropu, oličeni u piromanu Vojislavu Koštunici, danima nam poručuju kako nas EU košta ne samo Kosova i časti nego i novca, ali nema nikoga ko bi nam izračunao šta smo sve izgubili mrcvareći se svih ovih godina zbog Kosova, koje je ostalo srpsko još jedino u preambuli i glavama nekih kosovskih Srba, koji čekaju dan kada će srpska vojska umarširati u Mitrovicu. O tome šta smo sve propustili samo u ovih sedam godina, koliko zvanično traje naš put ka EU, mogao bi da se napiše roman, sa tužnim krajem, ali i ako EU gledamo samo kroz evriće, ostaje porazan podatak da je recimo Rumunija od 2007. do 2013. iz evropskih fondova dobila skoro 7,5 milijardi evra, sedam, osam puta više nego mi koji smo se zabarikadirali iza otpora Hagu i odbrane Kosova.

Izborne dileme

Danas će se na Andrićevom vencu piti viski, Nemanjinom će odzvanjati Žitorađa Sound, ali nevolje nisu sačekale zadnju strofu Miljacke - od komesara za proširenje stigla je nova oštra kritika tzv. reforme pravosuđa i novi zahtevi nestaloj Nati Mesarević i ponekad prisutnoj Snežani Malović. Međutim, najgore je to što predsednik do 13. marta mora da raspiše izbore. Kako ćemo sad? Da li raspisujemo izbore i na Kosovu, praveći se da je to deo Srbije, što bi bilo svakako korisno u predizbornoj kampanji? Ako to uradimo, nema dobijanja datuma početka pregovora. Da bismo preskočili tu lestvicu, potrebno je da na Kosovu ukinemo naše lokalne samouprave, javna preduzeća, pošte, naše BIE i policije. Ceo trust mozgova danas radi na rešavanju te kvadrature kruga, jer Tadić mora što pre da unovči ovu vest iz Brisela, ali u obraćanju svekolikom narodu mora da kaže da li će glasačke kutije iz Beograda slati i na Kosovo. Očekuje se da će Tadić danas saopštiti i da li će istovremeno biti održani i predsednički izbori. To sa predsedničkim izborima ne bi bila neka drama, da on nije toliko pogazio Ustav koji je sam pisao, i svoje radno mesto pretvorio u neprikosnoveni centar odlučivanja - o svemu. Navikli su nas da Boris o svemu odlučuje, i sada licemerno zvuče upozorenja raznih demokrata - zamislite šta će biti ako na to mesto sedne Tomislav Nikolić. Neću da zamišljam taj predsednički presto, on mora biti iznet i na njegovo mesto stavljena obična stolica, makar bila kupljena od Đelićeve verenice, ekskluzivnog snabdevača kancelarisjkim nameštajem BIA i ostalih srpskih institucija.

Gana

Frustrirani što, bukvalno u poslednjim satima pred početak samita u Briselu, sa Rumunima moraju da potpisuju protokol o pravima manjina, da na TV Boru preko noći počnu da titluju vesti na vlaški jezik, što moraju da se tresu od svake zvonjave telefona - jer šta ako neko zove iz Brisela, naša vlast se odlučila da sebi dâ oduška time što će iz Beograda proterati ambasadora Gane, jer je ova zemlja priznala Kosovo. Šef diplomatije te zemlje je postavio logično pitanje - mi smo 86. zemlja koja je priznala Kosovo, pa zašto proteruju samo našeg ambasadora? Na to pitanje nema ko da odgovori, dveri ministarstva spoljnih poslova su zaključana, niko ne smatra elementarnom pristojnošću da objasni zbog čega je ambasadoru jedne zemlje sa kojom, koliko znamo, nismo u ratu, na tako brutalan način otkazano gostoprimstvo. Sedamnaest miliona stanovnika Gane sigurno neće plakati za svojom ambasadom u Srbiji, a mi ćemo uvoziti kakao iz neke druge zemlje, ali taj višak poniženja kojima izlažu pre svega nas, postao je više nego uvredljiv. Odavno nije važno da li je to odluka mahnitog Vuka Jeremića i da li je za to znao njegov razredni Boris Tadić.

Odabiranje samoubojstva

Problem ovih patrljaka od zemlje je to što njena unutrašnja politika, stanje ljudskih prava i standard njenih građana u velikoj meri zavise od spoljnopolitičke orijentacije, od toga kojem su se carstvu privoleli. U tom smislu, ni ovaj status kandidata ne garantuje ništa; šta ako u beslovesnom tumaranju od Brisela do Moskve pokušaju da prežive tako što će preslikati ruski model organizacije vlasti i države? Ovog vikenda Rusi će ponovo izabrati samoubistvo, izglasaće Vladimira Putina. Kada toliko dugo traje fascinacija bicepsima i tricepsima vođe, kada ljudi trpe sistematsko gubljenje prava i sloboda podmićeni skokom cena nafte i gasa na svetskom tržištu, normalno je da nema normalne opozicije. Putin i njegova jedinstvena Rusija nemaju protivkandidata; slično je i kod nas, 10 godina bez ozbiljnijeg otpora traje ta perverzna igra moći na političkoj sceni, uništavanje imovine i ljudi, i sada smo, kada nam je najpotrebnije, ostali bez normalne opozicije. Ostao nam je samo LDP. Da li nam je ostao? Ne liči.

Preokret je velika reč, ozbiljna reč, reč koja nas deli od kataklizme, ali ona ne može da znači samo insistiranje na racionalnom odnosu prema kosovskom pitanju, ma koliko ono bilo važno, pa čak i presudno. Jedna stranka sa tako ozbiljnim pretenzijama, mora stalno, pogotovo u danima kada građane ubeđuje da glasaju za nju, da signalizira javnosti šta misli, recimo, o tome što u Srbiji nema citostatika; hiljade teško bolesnih ljudi bezuspešno ovih dana tumaraju od klinike do klinike, a malo duži prekid u terapiji za neke od njih znači smrtnu presudu. Ako je to sitna tema za preokret, možda je bolja raspad sistema socijalne i zdravstvene zaštite kome prisustvujemo iz dana u dan, upozorenje fiskalnog saveta da će javni dug uskoro doći do nivoa od 55 odsto BDP, što je neodrživo i uvodi nas u novu spiralu ekonomske i socijalne katastrofe, itd.

Anketa

Možda su sve ove primedbe površne i glupe, ali sigurno nisu one koje se odnose na njihov stav prema reformi pravosuđa, zakonu o informisanju, slobodi medija, Luci Beograd, platanima... Možda je stvar u tome što jedna mala partija nema dovoljno ljudi koji bi nadgledali vlast i nudili bolja rešenja, ali zašto nemaju dovoljno ljudi, šta sprečava pametne i moralne ljude da se pridruže ovoj stranci i svima nama ponude alternative? U nadi da će ćutanjem ili ceđenjem kroz zube nekih opštih mesta izbeći sukob sa svojim potencijalnim koalicionim partnerima, oni su se ućutali i o temama za koje su navodno najpozvaniji da govore: ljudskim pravima, pravdi, slobodi informisanja, diskriminaciji...

U ovih nekoliko dana bilo je mnogo povoda da se ova stranka prodere - jedan Beograđanin je izboden nožem u gradskom prevozu, jer je neko posumnjao da je Albanac, viši sud je presudio da je državna kompanija JAT dužna da plati svom pilotu 3,8 miliona dinara odštete, jer ga je diskriminisala i šikanirala nazivajući ga Švabom i katolikom. Objavljeni su rezultati istraživanja javnog mnjenja Beogradskog centra za ljudska prava koji pokazuju da, posle svega, dve trećine ljudi u ovoj zemlji smatra da osnivanje Haškog suda nije bilo potrebno, prema mišljenju 69 odsto ispitanih, najveću žrtvu u ratovima podneli su Srbi, a 49 odsto ljudi smatra da su ubistva Bošnjaka u Srebrenici genocid - što je za 12 odsto manje nego 2009. godine. Bilo bi jako korisno da smo, na primer, povodom svih ovih slučajeva, čuli šta misli komesar za ljudska i manjinska prava LDP-a, Marko Karadžić, u koga smo se zaklinjali dok je bio državni sekretar. Marko bi sigurno imao šta pametno da kaže i o vlaškom problemu koji nas je zavadio sa Rumunima, ali, ako je verovati novinama, komesar mesecima nije u zemlji, skinuo se u gaće-kupaće i na nekom tropskom ostrvu učestvuje u rijaliti svinjcu Preživljavanje, koji ćemo u sred predizborne kampanje gledati na nekoj od srpskih televizija.

Robinzon Kruso

Komesar za ljudska prava LDP-a se sa Plejboj zečicama, folk pevačicama i snouborderima takmiči za nagradu od 50.000 evra. Ako mu je novac toliko neophodan, mogli su da pitaju Mišu Beka da mu ga pokloni kao deo podrške stranci; ili je Čedomir Jovanović pomislio da je to dobar marketinški potez, da vide građani kako su i oni obični ljudi. U svakom slučaju, Marko Karadžić, Robinzon Kruso građanske Srbije, je ovim valjanjem po peščanim plažama Kostarike sebe eliminisao iz bilo kakve ozbiljne rasprave, i iznad slova LDP, umesto onih tačkica, dodao još nekoliko znakova pitanja. Ko su ti ljudi? Ili, da upotrebim omiljenu sintagmu lidera te stranke, u koji sistem vrednosti oni, u stvari, veruju?

Svetlana Lukić

Najava ovotjedne radijske emisije Peščanik prenesena je s istoimenog portala