Fini slovenski ribari lipo vataju našu ribu, njihova vlada šuti, a predsjednik im se voza našim morem i maše našem predsjednikuMi smo uvik za sve krivi. Mi smo krivi šta smo živi. Sad smo krivi i zbog ove kišurine šta je napadala, pa sad svi nas napadaju da nam biže turisti, a u Kini se još i zemlja odranja, dok u Austriji ljudi plivaju između kuća dok idu jedan kod drugoga na kavu, a da ne govorimo o Pragu di ima i mrtvih. U nas su izvjestili da nema mrtvih turista. Za naše niko ništa ne govori. Valjda su navikli, bože mi oprosti, da grom samo u turiste tuče. Doduše, ovaj put, hvala Bogu, nije u turiste, al je udario u slovenski Merkator. I sad smo mi krivi šta je svit sve spizdija i šta se Bog ljuti na sve nas. Ali Hrvati su uvik za sve krivi. Neka im, navikli smo mi na to. A nije ni svako zlo za zlo. Nek sad turisti malo razgledaju naše umjetnine. Ne moraju se ni po cili dan pržit na suncu, nek se kulturno uzdižu. Samo problem je recimo šta mi u Splitu ne znamo turistima reći ni koji broj autobusa vozi do stare Salone jer je to očito za nas samo hrpa kamenja. Šta bi drugi da im je ono što je nama. Al nije.

Neće da vrate lovu iz Ljubljanske banke, a našu bi ribu jeli. Njima struja, nama otpad. A kako veli Damir Kajin, ko prvi popusti, sve gubiA ministrica turizma Pave Župan usprkos tome šta turisti biže kaže da smo mi najuspješnija zemlja na Mediteranu, isprid Italije i Španjolske. Eto, opet tučemo Talijane. Nakon nogometnog prvenstva i broja članova u Vladi sad ih tučemo i u turizmu. Pa oni će stvarno popizdit od ljubomore… Nadalje, žena kaže da je jedan naš hotel sa tri zvjezdice bolji od ijednog takvog rangiranog hotela u Italiji i Španjolskoj. I da je za sve to kriva kategorizacija iz 1995. godine. Eto, opet smo mi krivi.

Tuče nas nevrime, tuče nas Vlada, tuku nas poskupljenja, a udarili i susidi ponovo po nama, samo sad svak ima svoju taktiku kako da uštipne dio našeg kolača, zavisno od mentaliteta im. Zajedničko im je da nas iskreno vole i da bi nas zato malo prisvojili, a taktika kako to učinit je različita. Ponašaju se pri osvajanju našeg teritorija ka da osvajaju ženu. Jedni pucaju u nju ako im ne da one stvari, drugi joj obećaju brak, a treći samo bez pitanja uplove. Srbi dakle direktno pucaju. Direktno ljudi pucali po našima na Adi. Šta bi oni to nešto potajno radili. To i tako nije ništa za nas novoga. Crnogorci obećaju. Odvojili bi se od Srba pa se malo s nama združili, ali Prevlaku ne bi vratili pa ne pucaju direktno ka prije na Dubrovnik već samo obećaju, a Slovenci koji glume ka neku veliku gracijelu, gospodu koja je već jednom nogom u Europi, to rade ufino i u rukavicama sve ko da neće. Samo uplove. Uzmu bez pitanja. Najprije su nas osramotili kad našeg bidnog predsjednika, koji je nedavno bija doša u posjet Kučanu, ovaj nije pozva ni na kavu, a naš predsjednik je sad žrtvova dolazak u Knin da bi s belgiskim kraljevskim parom popija tu kavu iako je taj isti par nedavno izjavija da nikoga iz naše Vlade nisu pozvali na svoju jahticu od samo 20 metara jer je to strogo privatan posjet. Al Mesić se eto ipak uspija ugurat. Čovik je smatra da je u tom trenutku važnije da s kraljom i kraljicom pije kavu nego s građanima Knina. Ta mu je kava važnija od najvažnijeg datuma u bližoj hrvatskoj povijesti pa će u Knin doć, kaže, dogodine, ako ne iskrsne neka važnija kavica, jer on s kavom čuda radi. Ne samo da je zbog te kave dobija izbore nego sad i kraljevstva osvaja.

No vratimo se mi na Slovence i Kučana. Taj isti negostoljubivi Kučan koji nije tija popit kavu s našim predsjednikom nedavno mu je maha rukom sa svog broda. On je dva tjedna proveo u Bobovišću na odmoru sa suprugom Štefanijom jer mu je očito draže naše more nego njegovo, ka i njegovim ribaricama. Potom je, kažu, neformalno posjetija Split, a na putu do tamo, zamislite, tik do njegovog broda proša je Mesićev i on mu je mahnija. Bože šta ti je sudbina. Koliko je naše more, a oni se našli na njemu na par kvadrata. Nemoš ti sudbini izmaknit, ne. Ali da sam ja na Mesićevom mistu, ja mu ne bi odmahnila. Ne bi ga fermala dva posto, pravila bi se da ga ne vidim. Ko ga šiša. Da mu ne bi mahala. On našeg predsjednika ni na kavu da ne pozove a ovaj se mirno voza našim morem, otvara ne znam koji Merkator, zarađuje pare i još maše. Ekipa iz BiH u tim merkatorima neće da kupuje dok im Slovenci ne vrate pare koje su im dužni. I mi s našim plaćama jedva da možemo kupovat i u našim trgovinama, a oni nam još svoje donose i mic po mic ulaze u naše more. Račan im je naravno pametan obeća novo morsko razgraničenje, pa povuka obećanje. A može i to bit tipa onoga: Ja reka ja poreka. Nisu Slovenci valjda upućeni da Račan tako često obeća, a onda zaboravi. Mi smo već navikli na to “ja reka ja poreka”. Uglavnom tako ti oni fini slovenski ribari lipo vataju našu ribu, njihova vlada šuti, a predsjednik im se voza našim morem i maše našem predsjedniku. Ja ne znam, al čini mi se da neko nekoga tu zajebava.

Govori Đapić da dolaze k nama, i to jednim jedinim brodom koji imaju. Lako njima, znaju oni da mi nismo ko neki pa da ćemo odma zapucat. I još Đapić kaže da Šimi Lučinu nije misto na godišnjem odmoru dok se ovo sve događa jer kad je ima vrimena doć na gej paradu, kad su stvari bile od homoseksualnog značenja, da bi moga i sad kad su od državnog. Svi slovenski incidenti po cilju i izvedbi kažu da su identični “bakalarskom ratu” između Islanda i Velike Britanije. Nisu oni ludi, oni bi sve kako njima odgovara, od elektrane Krško uzeli su struju a nama bi ostavili otpad – škovace da se mi s njima bakćemo. Neće da vrate lovu iz Ljubljanske banke a našu bi ribu jeli. A Kajin govori da se u ovom sporu između Slovenije i Hrvatske i jedni i drugi rukovode logikom. Ko prvi popusti sve gubi. I sad Slovenci valjda misle da bi mi tribali njima popustit. Ma nemoj, molim te. Nismo mi popustili ni oružju s istoka pa nećemo ni ribaricama sa zapada.

Nedavno sam bila nešto u Crnoj Gori i primijetila da se na mobitelu pokaže znak HR tek nakon par kilometara šta se uđe u Hrvatsku, a isto je bilo i s BiH. I sad eto vidite šta san tila reć. Nije lako sa susidima. Svi bi malo uštipnili od našega kolača. Direktno ili indirektno, nije bitno. Uglavnom jako smo voljeni i omiljeni. Svi bi nas tili za sebe i to bi tili postić bilo obećanjima, bilo priko mora i kopna ili priko mobitela. I kad mi popizdimo, opet ćemo mi bit krivi.