Račan odlučija da ne damo Bobetka u Hag, a Britanci lipo prvi odlučili da ne daju Hrvatskoj da se pridruži EU.Evo dugo baš nisan pisala o politici. Mislim se, ovaj jadni narod i tako tom egzotičnom riči specifične boje okusa i mirisa ilitiga smrada bombardiraju sa svih strana. To se iz dana u dan, otkad je svita i vika, toliko zapetljava da to više Bog ne može odpetljat. Kažu neki meni, ma nemoj ti bar, Goge, pizdit o politici kad svi pizde. Pričaj ti lipo ženama priče o muškima, to je njima najdraže. Ali, oprostite, ta se politika i te kako tiče i nas žena direktno ili indirektno. Sve se te odluke naših političara i te kako slamaju i prilamaju priko naših krhkih leđa. Ekipa sa vrha donese odredbu o poskupljenju struje i ajde, žene, snalazite se. Muški nastave lipo spavat a žene su bogme te koje su nastavile rintačit po cile noći. I priko čijih se to onda leđa slama, a? Sad opet kad su muški vidili da to tako nije dobro i da to ne vodi nikamo, nakon svega par tjedana donili odredbu o pojeftinjenju struje. A donili su tu odredbu opet samo radi sebe. Žene izgubile snagu pa se nisu tile seksat i sad oni pojeftinili struju. E sad opet, ajte, žene, prilagođavajte se, muškima se tu nije puno toga prominilo, oni su i prije hrkali cilu noć a žene su te koje se tribaju prilagođavat novonastaloj situaciji. Jebate, mi u ovoj državi stalno minjamo dan za noć, noć za dan i primošćavamo vremensku razliku ka da minjamo kontinente. I sad ajte, recite, priko koga se onda ta politika opet slama, priko žena. S druge strane, Račan odlučija da ne damo Bobetka u Hag, a Britanci lipo prvi odlučili da ne daju Hrvatskoj da se pridruži EU. Na prvi pogled žene mogu reć: a šta se to nas tiče, briga nas, naša kužina je uvik na istom mistu, u istoj ulici, istom gradu, istoj državi, a kužina je kužina. Bila ona samo u Hrvatskoj ili u toj Evropskoj uniji, za nas žene neće se ništa prominit. Ali je li to baš tako, a? Oćemo li mi baš i dalje moć kupovat sve one lipe vešte, Balijeve postole, Armanijeve materijale u trgovini do tvoje kuće, a? Biće opet šverc-komerc po Trstu i Gracu. A naši bi se susidi donekle mogli i potajno veselit našim sankcijicama i trljat ručice. I tako im je bija opa promet otkad smo mi postali svoji na svome.Sićan se ka danas onih ka šipak prepunih autobusa za Trst. Uvik san nosila rezervne patike da ih mogu prominit kad mi oteku noge od hodanja i bjesomučnog šopinga, a ni Turska nije za bacit. A ima ti i tu još nešto. Kad neće brig Muhamedu, onda će Muhamed brigu. Odnosno, kad ta Evropa neće nas, onda mi oćemo nju. Sad ti naši pivači, sportaši i ostala promućurna ekipa lipo otvara firme po Češkoj i tako dobiva ove i one carinske i druge olakšice, koje bogme nemaju u vlastitoj državi. I sad će te opet reć šta se to nas žena tiče. Ma nemojte! A kako nas se ne bi ticalo. I te kako nas se tiče i dotiče. Odu ti tako naši muževi svako malo u tu Češku, a tamo Čehinja na bacanje. Sve čekaju ove naše širom raširenih ručica, a poznato je nama svima iz dalje i bliže povijesti kako su zapaljive na naše kršne momke jer oni njihovi blidunjavi muškići nisu ni njima po miri i ukusu. I sad će nam Čehinje mažnjavat frajere, a i tako smo u deficitu s njima. Pa sad recite da nas se ni u tom slučaju politika ne tiče. Da nam je sve u redu u državi, ne bi nam muški sriću tražili van nje.

Samo se bojin da zbog sankcija ne dođe princ Endrju a ja i Zdena tile smo ga zavest Politika se itekako tiče žena: nismo mi tuke da samo gledamo kako muški rade šta ih je voljaA onaj potpredsjednik HSP-a kaže: ma ajde, molim te, koje sankcije, pa ko bi od nas Hrvata moga odustat, i to baš u trenutku kad smo otkriće za cili svit i svemir, kad bi svi ulagali u nas. Pa neće stranci odustat od 90 posto učešća u našim bankama, pa neće se King Kong, ovaj, oprostite, King Kros, Merkatone, Metro povuć iz Hrvatske. Neće Rusi i Ameri odustat od izvoza nafte koja ide preko Omišlja, neće turisti odustat od brčkanja po našem lipom plavom moru i prženja na našem lipom žutom suncu zbog tamo nekih sankcija. Kaže čovik, jedino bi nas moglo spizdit da nam princ Endrju ne dođe u goste. Ja sad ne znan za Endrjua šta će on odlučit. Šta će mu mater o tome reć, ali bogme ona japanska princeza Sajako stigla k nama, i to čak iz Japana. Ali da, i ja san se spizdila, Japan zapravo nije u Evropi, nema Japan ništa sa našim sankcijama, ali nema veze, tila san svakako reć da će mi bit ža ako Endrju ne svrati. To bi mi spizdilo cili pakleni plan jer, kako znate, ja i Zdene smo razradile cilu taktiku oko njegovog zavođenja i sad nije u redu da mi tamo neka politika spizdi planove. Eto vidite da ta politika opet na neki način utiče na planove žene. Bar na moje i Zdenine.

To san tila reć. Ne moš ti reć nije politika za žene i da se ne tiče žena. Pametne žene uvik su znale spizdit šta se kaže popa i državu, znale su ratove spriječit, a sad ću van to reć na samo jednom primjeru ako vi to već niste čuli. Žene su još prije Krista znale muškima i politici stat na rep. Jedan grčki pisac komedija Aristofan napisa je još u antičko doba komediju koja se zove “Lizistrata”, ustvari, tako se zvala jedna lipa, rasna i hrabra žena kojoj je dopizdilo da joj se muž bavi politikom i tamo ratuje po cile dane dok ona u krevetu spava sama pa ti se dositila da sazove skup žena iz svih krajeva da one lipo spriječe rat. I žene ti bogme poslušale, ostavile dicu, kuću i otišle na miting. Onda je ona njima lipo rekla: slušajte, drage moje, ja iman jedan prijedlog kako da ovi naši muževi prestanu ratovat. Ove su ti mislile da je ona popizdila, ali hrabra Lizistrata ti je njima lipo rekla da odsad pa nadalje ne smiju dat svojim muževima one stvari dok ne obustave rat i malo-pomalo dolazile žene u iskušenja, ali nisu se dale. Muževi kumili, molili, tukli ih, ali ništa nije pomoglo i da viš, kume moj, ne prođe ti puno a Atena, Sparta i okolna mista odlože ti oružje u zamjenu za onu žensku stvar. Eto viš, to san tila reć. Nas se žene i te kako tiče ta politika jer nismo mi tuke da sve gledamo skrštenih ruku a oni da rade šta ih je volja.