Vedrana RudanTo me boli, govorim Vesni, Opatija je moj rodni grad. Sjedimo na terasi hotela Jadran koji se nekad tako zvao. Ja kroz slamu vučem hladnu mineralnu, ona žličicom iz čaše izvlači kremu. Vesna je moja prijateljica jedno dvadeset godina. Ti gadovi, ta mladunčad hrvatskih lopova, to ja govorim Vesni, ide mi na kurac. Njihovi su očevi prije ovog rata bili prljave šoferčine, danas su vlasnici Opatije. Male drkadžije autima ulaze u opatijski park, parkiraju ispod kamelije i nitko im ništa ne može?! Jebote, koja je ovo zemlja! Slomila sam slamku. Urlam, konobar! Do mene se dovlači dugačko, mršavo stvorenje. Izvolite. U glasu mu čujem, nije se rodilo blizu Opatije. Prnesite mi jenu slamu, govorim. Volim, baš volim u mome rodnom gradu govoriti čakavski. Neka uče, gadovi! Vesna moja, glas mi je tužan, moj grad je pod okupacijom. Ne vidim joj oči. Nosi naočale, Lancetti. Bile smo skupa kad ih je kupila. Njena je žličica u kremi. Stvorenje koje se tko zna odakle dovuklo u moj rodni grad, stavlja preda me bocu kokakole! Oh! Raduje me to! Skidam naočale, i moje su Lancetti, sikćem. Rekla san da mi prnesete jenu slamu, ne kokakolu! Ča ste gluh, ale bedast?! Vraćam naočale na nos. Odnosi svoje strano dupe. Hercegovačko? Bosansko? Dalmatinsko? Jebote! Prokleti stranci! Smrdljivci! Da li je moguće, to ja pitam Vesnu, da će doći dan kad će se u Opatiji govoriti samo purgerski, hercegovački, bosanski i dalmatinski? Da li je moguće da ćemo mi Primorci dočekati takav jedan strašan dan?! Da, govori Vesna. Zato volim Vesnu, ona je žena od malo riječi. Stvorenje mi uručuje slamku. Super! Dugački stranac razumije čakavski! Kamelija! Kamelija je spomenik! Ona je simbol Opatije! Ona je moja mladost! Oni seru na moju dušu! To drhtavim glasom govorim u Vesnine naočale Lancetti. Parkirati kantu pod mojom kamelijom?! Stoka! Jebote! Tko će ovo preživjeti, govorim u tamna stakla. Možda se i ponavljam, napad stranaca na moj rodni grad moja je omiljena tema. Ali, Vesna, to divno stvorenje od malo riječi, sluša kao da moju priču čuje prvi put. Konobar, urlam! Stiže nakon milijun minuta. Gleda me očima osvajača. Prnesite mi još jedan žmuj mineralne! Da, mogu umjesto žmuj reći čaša. Žmuj više ne govori ni moja mama. Ali, neka stoka uči! A gdje si se ti rodila, pitam Vesnu. Možda se Vesna rodila u Rijeci? Nažalost, i tamo imaju problema sa strancima. Ubada žličicu u kremu. U Benkovcu, govori. Benkovac? Benkovac? Pred očima, i moje su oči iza naočala Lancetti, širim kartu svijeta. Uzalud! Gdje je Benkovac, pitam. Blizu Zadra, govori Vesna. Imaš kuću na moru, super, možeš otići starcima na ljetovanje, to se ja veselim! Benkovac nije na moru, govori Vesna. A ne, moj je glas pomalo razočaran. I, pitam, kako je u Benkovcu? Pričaj mi o svom rodnom gradu, veselo nagovaram Vesnu. Čovjek mora biti pristojan. Njene naočale gledaju u moje. Lancetti. Nisu imali vodu nekoliko dana. Tko, pitam. Benkovčani. Nemoj zajebavat, govorim. Po ovoj vrućini grad nije imao vodu nekoliko dana?! Jebote! Ne gledam televiziju, ne čitam novine, nisam za to čula. To se ja strašno čudim. Nisi ni mogla čuti, koga briga za Benkovac. To govori Vesna. Žličica miruje u kremi.

Konobar, urlam, a vidim da juri prema našem stolu. Kade j moja voda? Kade j moja slama? Pitam dok on preda me stavlja čašu i slamku. Aleluja, stranče!

I tako, govorim Vesni, tvoji su bili danima bez vode. Jesu, govori Vesna. A cisterne? Zašto im nisu poslali cisterne? Mogli su crknuti od žeđi, ti ljudi?! Jebote! Vesna šuti. Ponavljam. Mogli su crknuti od žeđi, ti ljudi. Jebote! A cisterne… Cisterna je vozila, ali nije stala pred kućom mojih staraca. Skidam sa nosa naočale Lancetti. Vesna gleda u moje gole oči. Pitam, kako to misliš? Cisterna je gmizala od kuće do kuće, govori Vesna. Bosanac koji je vozio cisternu stao bi pred svakom kućom i pozivao ljude da dođu po vodu. Pred kućom mojih staraca i još pred nekim kućama nije stao. Vraćam naočale na nos, pa govorim. Čekaj, da li su tvoji starci jebenom Bosancu otkinuli glavu? Zašto nije stao? Razljutio me taj Bosanac. Zato jer su Srbi, govori mi Vesna. Jebote, to ja govorim, čekaj, čekaj! Ja ne znam geografiju, ali ne znam ni najnoviju povijest. Ej, Benkovac nije Bosna, zašto Bosanac dijeli vodu u Hrvatskoj? Ti to ne razumiješ, govori mi Vesna. Slušaj, stara, govorim, nema se tu šta razumjeti. Ako živimo u Hrvatskoj, ako smo građani Republike Hrvatske, ako ovdje plaćamo porez, ako nam je Benkovac rodni grad, onda će nam jebeni Bosanac dovesti vodu pred vrata, iako smo jebeni Srbi! Da, govori Vesna. Prijavi Bosanac, govorim, jebi mu mater bosansku, učini nešto! Prijavi Purgera, govori Vesna, jebi mu mater purgersku, učini nešto! Vesna izvlači žličicu iz kreme u čaši. Ja potežem mineralnu kroz slamku.