Borisa nema, otišao je na godišnji. Ja sam bio tjedan dana prije njega tako da ga neću vidjet dva tjedna. Juhuuu. Ali, iako nije prisutan fizički, ostaci njegove smotanosti još jednom dokazuju da je taj simpatični čovjek dosegao vrhunac nesposobnosti. Kad sam stigao u redakciju, dočekao me je njegov mail sa subjektom “crkni“koji počinje rečenicom “he, he, he, na poslu si....“ a završava riječima “pati, pati“.

Kao i uvijek, moj desktop je pun njegovih tekstova koje čita na mom kompjuteru jer ja imam program word a on nema. Cili kompjuter mi je zamrza. Kad nema Borisa, ja uređujem kultnu Nacionalovu rubriku Galerija. U mailu mi objašnjava da napravim neke stvari za rubriku. Ništa ne kužim što piše, a od dva teksta koje spominje nema ni jednog u atachmentu, a u drugom mailu koji je poslao nalazi se tekst koji nema nikakve veze s Galerijom - knjiga od 76 stranica nekakvog Tomislava Žigmanova koja se zove “Minimum in maximis (zapisi s ruba o nerubnome)“. Naslov koji baš paše Borisu. Njegov mail je u potpunom kaosu i nije mi pomogao: korisne i prave poruke mu stižu u junk, trash i spam a gomila pizdarija o produženju penisa i kako zaraditi prvih milijun dolara u inbox. Zovem ga već danima na mobitel, ali se ne javlja. Onda čujem da je otišao u Njemačku. Pa naravno, di će čovjek koji se preziva Beck nego u svoju postojebinu. Švabo ostaje Švabo, 'ko u partizanskom filmu. Onda opet čujem da mu je riknuo mobitel. Potpuno me dotukao. Dakle, iako je Belzebub na godišnjem, pakao i dalje gori... p.s. onda sam čuo i da je sjedio u mojoj anatomskoj stolici dok sam bio na godišnjem i da je rekao da mu je super, a meni se rugao što sjedim u njoj. Koji beskičmenjak.