Ovako to izgleda u zapadnim zemljamaPitanje preko kojeg, evo već drugu godinu za redom, brojne leve i desne frakcije srbijanskog kulturno-političkog mejnstrima nastoje da se dodvore svojim pažljivo ciljanim ciljnim grupama glasi: „Da li podržavate Paradu ponosa"?

Ne, ne podržavam Paradu ponosa. Podržavam Ustavom garantovano pravo svih građana ove države - da, čak i ovako nedopravljene države poput Srbije! - na slobodu mirnog okupljanja, organizovanog u skladu sa odgovarajućim zakonskim propisima.

Jesu li učesnici Parade ponosa - među kojima, by the way, ima i heteroseksualaca - građani Srbije? Jesu. Je li Parada ponosa miroljubiv skup miroljubivih građana? Jeste. Jesu li dotični miroljubivi građani uredno prijavili pomenuti skup? Jesu. Jesu li nadležne instutucije države Srbije dužne da im omoguće održavanje skupa i garantuju im bezbednost tokom istog? Jesu. Pa u čemu je onda jebeni problem?!

Srbalj

Jebeni je problem u tome što se prosečni srbalj u principu protivi nasilju, ali... Ali nekako mu je ipak za junačko srpsko srce mnogo više prirasla huliganska bagra koja pali ambasade vekovnih srpskih dušmana ili lomi izloge na radnjama mrskih imperijalista - na čiju firmiranu (garde)robu inače nimalo nije gadljiva, naprotiv - nego tamo nekakva LGBT populacija, u kojoj su ionako sve sami bolesnici i bolesnice, čvrsto rešeni da pokvare našu decu svojim izopačenim pederskim vrednostima.

Ima li uopšte svrhe tim budaletinama objašnjavati da homoseksualnost nije stvar nečijeg izbora već nešto sa čime se gej osobe naprosto rađaju. Homoseksualnost, isto kao i heteroseksualnost, nije nikakva ideologija ili sistem vrednosti. Kao što, takođe, ni karakter određene osobe ne zavisi od toga da li je ona (rođena kao) homoseksualac ili heteroseksualac, što će reći da i među jednima i drugima ima i ovakvih i onakvih ljudi - dobrih, loših, poštenih, prevaranata i svih ostalih.

Teror

I sami homofobi, uostalom, kao jedan od argumenata protiv održavanja gej parade ističu činjenicu da i među samim homoseksualcima ima dosta onih koji je ne podržavaju i koji - ne samo zbog straha od razularenih huligana - neće na njoj učestvovati, čime u stvari posredno dokazuju da LGBT populacija nije nikakva sekta ili slična homogena zajednica ljudi okupljenih oko kakvog zajedničkog ideološkog cilja. Homofobi na taj način već u startu demantuju sami sebe.

Nikome, naravno, ne sporim pravo da, uprkos nauci i logici, i dalje veruje kako je homoseksualnost bolest, pa čak i plod neprijateljske zavere protiv vaskolikih srbopravoslavnih vrednosti i tome slične budalaštine. Problem nastaje kada homofobi, a sve pozivajući se na nekakav tobožnji teror manjine nad većinom, počnu da brkaju pojmove pa dopuste sebi da pravo na lično mišljenje, koliko god glupo ono zvučalo, poistovete sa pravom na nasilje protiv onih koji im se iz bilo kog razloga ne dopadaju, bez obzira što ih potonji ničim ne ugrožavaju. Pritom je svejedno da li je reč o fizičkom ili verbalnom nasilju i da li ga izražavaju na eksplicitan ili implicitan način.

Pe-es

Oni koji u ovakvim prilikama ne bi smeli imati pravo čak ni na lično mišljenje, to jest na javno iznošenje istog, jesu predstavnici aktuelne vlasti. Njihov jedini posao je da se drže striktno Ustava i zakona, bez obzira da li im se pojedine njihove odredbe sviđaju ili ne. Da, da, Đilase, na tebe se odnosi. I na tebe, Ivice, a naročito na tebe, Palmo neopevana!

U praksi, međutim, još dugo nećemo moći da očekujemo od vlastodržaca u Srbiji, svejedno kako se zovu i iz kojih partija dolaze, da poštuju svoje jasno definisane dužnosti i obaveze. Tačnije, sve dok ih većina stanovništva bude doživljavala kao male bogove od kojih zavise njihovi mali, bedni životi umesto da ih tretira isključivo kao profesionalce koji su dužni da svoj posao obavljaju strogo po Pe-es-u (a ne po eS-Pe-eS-u!).

Zabava i opuštanje

Sa homofobičnim srbijanskim politikantima se doduše, moram to da priznam, slažem u samo jednoj jedinoj stvari: pripadnicima ovdašnje LGBT populacije Parada ponosa zaista nije potrebna.

„Kako im bre, crni Marinkoviću, nije potrebna?!", zagraktaće revoltirano mnogi levoliberalni lelemud. Lepo. U civilizovanim državama - onim, dakle, u kojima su LGBT osobe tretirane ravnopravno kao i svi drugi građani - Povorka ponosa - ili Parada ljubavi, gej parada, nevažno je kako će je ko zvati - kao manifestacija koja se održava jednom godišnje predstavlja svojevrsnu proslavu kojom homo i biseksualci/ke obeležavaju ranije izvojevanu pobedu u borbi za svoja prava (kao što se, recimo, Osmi mart slavi kao Dan žena, premda istinski emancipovane dame taj praznik doživljavaju pre kao uvredu nego kao povod za slavlje, jer on u suštini dokazuje da su žene i dalje u relativno podređenom položaju). Koliko su u tim normalnim državama u svakom pogledu daleko ispred nas Balkanaca najbolje pokazuje to što na tamošnje gej parade u velikom broju dolaze i heteroseksualci, i to neretko porodično sa sve sitnom dečicom, kako bi se zabavili i opustili.

Učestaliji protesti

S druge strane ograde; prizor s prošlogodišnje krvave Parade ponosaU Srbiji su, kao što je na žalost dobro poznato, pripadnici LGBT populacije tek u procesu, da ne kažem na početku borbe za svoju jednakost u društvu, pa samim tim, objektivno, nemaju ni šta da slave. Zato srbijanskim lezbijkama i gejevima drugarski savetujem da promene taktiku i umesto na godišnjem nivou organizovane Parade ponosa razmisle o mnogo učestalijim protestima, koje bi u početku mogli da održavaju svakog meseca, a potom i da ih intenziviraju ukoliko je potrebno, u zavisnosti od toga kako se nadležne državne institucije budu odnosile prema njihovom problemu.

Ni poziv svim ostalim manjinama koje su u zemlji Srbiji neopravdano diskriminisane da im se pridruže ne bi bio loša ideja, s obzirom da te vrste manjina ovde ima mnogo više nego što bi većina na prvi pogled pomislila. Ovakvim metodama delovanja bi LGBT zajednica značajno povećala svoje šanse da je najzad i onaj prosečni srbalj - onaj koji-je-u-principu-protiv-nasilja-ali - počne ozbiljno da shvata, što u pomenutoj borbi za ravnopravnost zapravo i jeste ono presudno.

Kleronacisti

Ne znam šta vi mislite, ali meni se čini da ova moja priča postaje odveć dosadna, pa bi valjalo uneti malo zajebancije, e da se poštovanom čitaocu ne bi kojim slučajem pridremalo. Elem, pošto su među svim homofobičnim kreaturama u Srbiji za zajebanciju ubedljivo najprivlačniji pripadnici kleronacističke desnice, red je da konačno i na njihov račun prozborimo koju toplu ljudsku reč (bar dok se ne dokopamo nekog efikasnijeg oružja, kao nekad naši drugovi partizani).

Šta bismo mogli da očekujemo ako bi se spodobama tipa dveri, obraza i sličnim posrećilo da dođu na vlast, što inače u zemlji kakva je Srbija uopšte nije isključeno. Jedan od najidiotskijih nazovi-argumenata koji tvrdi desničari navode protiv homoseksualaca odnosi se na takozvanu belu kugu. Pederi i lezbijke su tako postali krivi čak i za to što je u Srbiji demografska slika sve gora, jer ne samo da se masovno mre, nego se i još masovnije beži preko grane, i to bez povratka, dok se u isto vreme broj novorođene srpčadi rapidno smanjuje. Glupi kakve ih amfilohije dao, nacoši se plaše da će klinci i klinke da se popederišu, odnosno polezbijišu, ako slučajno vide dvojicu čika ili dve tete kako se ljube.

Modificirani Aca

Pokušavam da zamislim kako bi izgledala ta nebeska bitka za srpstvo zabrinutih dverjana protiv neumoljive bele kuge. Cenim da bi po hitnom postupku doneli zakon na osnovu kojeg bi njihove SS divizije išle od kuće do kuće i svaku curu i momka koji su navršili dvadesetu a još nisu stupili u brak, nekmoli blagoizrodili makar jednog potomka, pod osnovanom sumnjom da su pederi i lezbijke odvodili u posebne koncentracione logore za prevaspitavanje. Nesrećni logoraši bili bi podvrgavani prisilnom rasplođavanju sve dok svaka devojka ne ištancuje makar troje. Ma šta troje, minimum petoro zdrave srpske čeljadi, ali tako da mužjaci čine natpolovičnu većinu novorođenčadi jerbo nas u suprotnom neće biti dovoljno da ponovo osvajamo, pardon - oslobađamo srpske zemlje diljem regije. Radi obezbeđivanja brojčane nadmoći sinova nad kćerima, kleronacistička vlast bi angažovala ugledne srpske vračare sa zadatkom da dežuraju tokom svakog snošaja kako bi spomoću mađije unapred uticale na pol budućeg srpčeta.

Sa željom da im se želje nikad ne ostvare, jedan specijalni pozdrav za naci-desničare iz ćoška uz malo izmenjen i aktuelnom trenutku prilagođen refren velikog hita kralja splavova Ace Lukasa. Pa kaže:

Bele kuge, bele kuge,

Bele kuge opet cvetaju,

Dok s barjakom boje duge

Gejevi i gejke šetaju!

Piše: Milan Marinković

Preneseno s portala Tačno.net